Да ли је исправно када у свакодневном говору о свештеницима Српске православне цркве говоримо као о “поповима”?
Многи људи углавном не знају право значење речи “поп”, као ни да ли је та реч заправо исто што и “свештеник”.
Наиме, ситуације у којима се свештеници зову и “поповима”, саме по себи, нису нужно ни позитивне ни негативне.
Има оних када говорник заиста не мисли ништа лоше, па и из симпатије говори о “нашем попу”, па до оних прилично злурадних и злонамерних (што је ретко) коментара попут “они попови у цркви”.
Професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Иван Недић, каже да је српски језик изузетно богат древним изразима, који како наводи, полако падају у заборав, док се предност даје новим кованицама које донекле деградирају те изразе.
Наш језик је изузетно богат древним изразима, који полако падају у заборав, а предност се данас даје разним новим кованицама и позајмљеницама које деградирају исти. Реч “поп” је искривљен изговор грчке речи “папас” који значи “отац”, а који су Турци употребљавали у негативном тону – каурски поп и слично, каже Иван Недић и додаје:
“Народ је задржао овај неприкладан назив у говору, иако постоји и наша старословенска реч “отац”, којом ословљавамо свештеника као духовног оца. ”
Ова реч се временом одомаћила у нашем језику и данас је користе и они који не мисле ништа лоше нити желе да увреде свештено лице. Ипак, каже професор Недић, нју треба избегавати.
“У Војводини и Славонији и даље најћешће свештеника ословљавају са господине што је свакако још један начин на који се можемо обратити свештенику”.