Српска учитељица Блог
Image default
Блог

Сингидунум, Алба Грацеа, Нандофехервар… Како је Београд добио име

Најстарија култура која је оставила траг на простору данашњег Београда била је Винчанска, али није познто како се град тада звао. Најстарије познато, односно забележено име нашег града је келтски назив Сингидун. Дун означава насеље или утврђење, док за реч Синги постоји више тумачења, али је прохваћено оно да се ради о кругу, односно кружној грађевини.

У другом веку нове ере Сингидун освајају Римљани који су, сходно свом језику, додали суфикс Ум, па је тако настало најпознатије и најдуже очувано име српске престонице – Сингидунум. У истом периоду подижу се и Виминацијум (Костолац), Сирмијум (Сремска Митровица) и Тауруним (Земун).

У петом и шестом веку нове ере Сингидунум трпи нападе и освајања од стране разних евроазијских племена – Хуна, Гота, Авара, Гепида, Острогота и Византије. Када је средином шестог века Византија освојила овај град, устаљено римско име се мења у Велиградон.

Средином седмог века, околину, а и сам град полако су насељавали Словени. Граду су, по легенди, име дали по боји камена од којег је био саграђен пар векова раније. Први запис назива Београд био је 16. априла 876. године у писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису Михајлу. Овим писмом окончава се ера Сингидунума, јер се он више не помиње као назив града.

Овде свакако није био крај наше бурне историје, као ни промена назива Београда. Током IX, X I XI века о Београд су се отимале три највеће силе: Угарска, Бугарска и Византија. У то време за Београд су сви народи имали своје називе. Тако се у Византији он помиње као Алба Грацеа (а латинском), што су Бугари прекрстили у Алба Булгарица. Угарски назив ѕа Београд се мењао кроз епохе: најпре се звао Фехервар, потом Нандоралба, а касније су та два назива спојена у Нандофехервар (што се такође може превести као Бели град).

Након што су дошле Османлије, Београд се преобраћа у Белграт, односно у озлоглашеној верзији – Дар Ал Џихад, што у преводу значи ‘кућа рата’.

1818. године Вук Стефановић Караџић издаје Српски рјечник у којем наводи град Бијоград (касније се ј губи), па остаје назив Биоград. У Црној Гори и Далмацији користиo се дужи назив – Београд на Дунаву.

 

 

Сличне објаве

Зашто овај град на северу Србиje називају најбоље чуваном тајном на свету?

Јагодина показује зашто је УНЕСКО увртстио српско коло у ред светске културне баштин

Аустралијанка Лиз одушевљена српским језиком.

Остави коментар