Српска учитељица Блог
Image default
Блог

Богородица анђела, најстарија икона београдска

У срцу мале цркве на Врачару, у олтару Цркве Светог Саве, већ годинама се баштини необична италокритска икона из, највероватније, 16. века. – Икона је обновљена пре десетак година када је и откривен њен значај.

Икона је леп пример критско-венецијанског стила, типичног за 16. век, и на њој не постоји превише украса, виде се анђели који доносе Христу симболе страдања због чега се он привија уз мајку (Фото Н. Марјановић)

Најстарија икона у Београду, Богородица анђела, баштини се у срцу Цркве Светог Саве на Врачару. Богородица страдалница или страсна како се у народу још зове потиче, кажу упућени, из 16. века, мада се помиње податак да је настала можда још у 15. столећу.

Којим путевима је стигла у Цркву Светог Саве нема јасног сазнања, али се у њој чува годинама.

– Реч је о такозваној италокритској икони о чијем постојању је још 1936. године говорио професор Богословског факултета Лазар Мирковић. Ова икона везана је за деспота Стефана Лазаревића. Када је син кнеза Лазара, деспот Стефан повлачећи се са војском ка северу земље дошао до тада разрушеног Београда, подигао га је, утврдио и 1403. године прогласио престоницом. Ту престоницу је, како стоји у историјским подацима, посветио Пресветој Богоматери, односно Богородици. У то име израђена је икона њој посвећена, заштитници града. Али је, у међувремену, она нестала и не зна се под каквим околностима. Због тога је наручена друга, то је ова која се чува у нашој цркви и зове се још Богородица Београдска. Она је једна од малобројних италокритских икона Богородице сачуваних на овим просторима, већина њих се углавном налази на приморју – кажу у Цркви Светог Саве.

Икона је све време, колико се зна, била у светосавској цркви и налазила се у олтару, на иконостасу са унутрашње стране. Њен прави значај откривен је тек пре десетак година када је делимично рестаурисана. Рестаурацију и конзервацију урадио је сликар-конзерватор-рестауратор Филип Горгијев.

Икона је била у прилично лошем стању. Прекрила ју је чађ, лак јој је поцрнео, простор између дасака се расушио, фалили су и неки делови… Била је иконописана на даскама постављеним по хоризонтали што није уобичајено. Утврђено је и да се испод иконе Богородице налазила друга икона, јер је у неким ћошковима откривена позлата и делови драперије. Сликарство на икони је изузетно па су постојала мишљења да ју је сликао чувени критски уметник Рицо. Али, за његов рад је карактеристично то што испод архангела са леве и десне стране постоје записи, а на овој икони тога није било. Зато није потврђено да је она његово дело.

У Србији под Турцима италокритске или критско-венецијанске иконе нису биле посебно тражене јер су, нарочито у раздобљу обновљене Пећке патријаршије (од 1557), све до Велике сеобе (1690) готово све потребе задовољавали домаћи фрескописци и иконописци. Они су били знатно конзервативнији од Грка (нарочито Крићана), сликајући само оно што су могли да виде на делима насталим у време самосталне српске државе.

– Италокритским или тачније критско-венецијанским иконама називају се дела настала после пада Цариграда 1453. године. Након те године на бившој територији Византије уметничка продукција је опала, изузев на Криту, који је под својом влашћу држала Млетачка република. Ипак, везе између Венеције и Млетачке републике су остале и биле су веома снажне упркос повременим сукобима. У Венецији је и пре пада Цариграда постојала бројна и утицајна грчка заједница, а она је осетно ојачала после пропасти Византије. Грчки трговци, поморци, војници и занатлије дуго су задржали своју православну веру, којој се Млетачка република нимало није противила. Тако се догодило да је Крит постао „острво сликара” и историјски извори кажу да их је у 16. веку тамо живело неколико хиљада. Колико год интегрисани у „западно” друштво Венеције, Грци су и даље неко време наручивали традиционалне иконе – објашњава проф. др Оливер Томић, историчар уметности.

У Србију су критско-венецијанске иконе стизале углавном као приватна својина или појединачни дарови.

– Икона Богородице је леп пример критско-венецијанског стила, типичног за 16. век. На овој икони не постоји превише украса. На њој се виде анђели који доносе Христу симболе страдања због чега се он привија уз мајку. Ово је византијски образац. Оваква концепција Богородице са Христом постоји и на фресци у Жичи – каже Томић.

У Београду постоји још једна икона Богомајке из 16. века и чува се у Цркви Светог Марка. То је Богородица Одигитрија, Путеводитељица.

Која је од ове две иконе старија, није тачно утврђено. Ипак, према проценама неких стручњака, икона у Цркви Светог Саве најстарија је у престоници.

Извор: Политика

Сличне објаве

Kako да задржимо идентитет када смо тамо негде далеко?

Студенти Електротехничког факултета у Београду направили најбољи електрични бицикл на свету!

Како српски језик звучи странцима када га чују први пут?

Остави коментар